Nacionalni park Dunav-Aun, osnovan 1996. godine, leži između dva evropska glavna grada, Beča i Bratislave. Planirana izgradnja hidroelektrične centrale kod Hajnburga zaustavljena je i umesto toga područje je proglašeno nacionalnim parkom. Sa više od 9 300 hektara površine, Park štiti poslednje veliko močvarno područje u središnjoj Evropi. U dužini od 36 km Dunav slobodno teče kao izvor života za Nacionalni park.

Ovde se još može osetiti neobuzdana snaga velike reke, koja je nekada davno mogla da izgradi predeo koji je okružuje. Poplavne vode iznova stvaraju močvare i nova vodena tela, odnoseći zemlju zajedno sa stablima i biljkama i stvarajući nove ogoljene prostore. Jednom kada se voda povuče, ta ogoljena područja brzo budu pokrivena novim rastinjem – stalno previranje. Međutim, samo kada Dunav slobodno teče, kao u ovom predelu, njegovo delovanje može preovladati.

Alpski potok najbolje opisuje Dunav dok protiče kroz Austriju. Prosečan pad na jedan kilometar iznosi 40 cm, dok brzina iznosi jedan do tri metra u sekundi. Otapanje snega na planinama uzrokuje visoki vodostaj od kasnog proleća do sredine leta; visoki vodostaj uzrokovan padavinama može se odvijati i kroz celu godinu. Za životinje i vegetaciju dolina Dunava je na selidbenom pravcu istok – zapad. Kvalitet vode Dunava u Nacionalnom parku trenutno je označen kategorijom II.

Ali čak je i ovde na reku uticala ljudska aktivnost. Glavni regulacioni projekat ograničio je Dunav, nekada reku s mnogo rukavaca, u fiksno korito i odsekao je mnoge rukavce. Dugački delovi obale su utvrđeni betonom i kamenom. Kao međunarodni plovni pravac, Dunav je građevinama i stvaranjem rečnog kanala uređen za plovidbu. Mnoge od tih intervencija poništene su korak po korak. Inovativne građevinske operacije izvedene su kako bi se ponovo povezali rukavci i uklonile izgrađene obale i time vratili što prirodniji uslovi.

Reka i njene obale stvaraju idealne uslove za život mnogih retkih ribljih vrsta, koje uspevaju u rečnim strujama, te za mnoge rečne ptice koje radije biraju šljunkovitu okolinu tokom parenja, kao što su mala prutka i žalar slepić, ali i orao belorepan. Razne pionirske biljke i vrbe rastu na šljunkovitim obalama.

Ekološki najbogatija mesta na Dunavu jesu počeci rukavaca, obale u prirodnom stanju i plitki delovi reke.